Pčelarska iskustva: MAJČINOM DUŠICOM PROTIV VAROE

Pčelarska iskustva: MAJČINOM DUŠICOM PROTIV VAROE

SHARE

Petar Pantelić je iskusan pčelar iz Pudaraca. Ima preko sto fararovih košnica. U želji da proizvede med bez rezidua raznih otrova, koji se koriste za suzbijanje varoe, vršio je eksperimente raznim prirodnim sredstvima. On je u „Beogradskom pčelaru“ opširnije opisao korišćenje majčine dušice protiv varoe. Njegov prilog objavljujemo uz neznatno skraćivanje i prilagođavanje našem izdanju.

Poslije bagremove paše 2008. godine, jedan dio pčelinjaka od 35 košnica i isto toliko rojeva, koji su bili postavljeni na njima, vratio sam kući u stacionar. Rojevi su formirani od zatvorenog legla sa dodatnim matičnjakom. Drugi dio pčelinjaka, 32 košnice i nekoliko rojeva, odvezao sam na livadsko-ritsku pašu. Početkom juna, prihranjivao sam društva u stacionaru u nekoliko navrata sa po 0,7 do 0,8 litre sirupa. U sirup sam stavljao čaj od majčine dušice i to u razmjeri: na 30 litara sirupa, dva litra čaja.

Čaj sam spravljao od svježe nabrane majčine dušice, prelivene ključalom vodom. U sud se do pola stavi majčina dušica pa prelije prokuhanom vodom da ogrezne. To se poklopi i ostavi da prenoći, kada je čaj spreman za upotrebu. Dobije se tečnost tamne boje i jakog mirisa.

Neutrošenu količinu sam čuvao u dobro zatvorenim flašama na tamnom i prohladnom mjestu. Stajanjem u flašama tečnost izblijedi. Biljka ima najviše aktivnih materija za vrijeme cvjetanja. Preparat sam spravljao od biljaka u svim fazama razvoja: u vrijeme cvjetanja, kad su procvjetale i u avgustu, kad su već počele da se suše.

Početkom jula prihranio sam nekoliko puta društva, radi dopune zaliha, ali sada bez majčine dušice. Polovinom avgusta, prilikom stimulativne prehrane, ponovo sam u sirup stavljao čaj od majčine dušice. Zadnji „obrok“ pčele su dobile 30. avgusta i više nisu hranjene. Pčelinjak koji je bio na livadskoj paši nisam hranio jer je bilo dovoljno unosa meda.

Tokom jula na baznom pčelinjaku tretirao sam pet društava parom 85% nerazblažene mravlje kiseline. Ovo vam ne bih preporučio da radite zbog mogućeg paljenja pare i ekskplozije. Sutradan sam uočio tek nekoliko varoa na podnjači. Bilo je i mrtvih pčela, u jednom drutšvu čak stotinjak. U toku sljedeće večeri, na istim društvima, izvršio sam tretman mitakom. Opet je opalo tek nekoliko varoa, a na jednom društvu pedesetak mrtvih pčela. Dakle, od svih društava tretirao sam samo pet, jednom sa mravljom kiselinom i jednom mitakom. Ostala drutšva nisu tretirana.

U julu sam vršio kontrolu varoe u leglu; vadio sam lutku po lutku i brojao. Na isječenih 200 do 300 lutki pronašao sam po jednu varou. U jednoj zajednici sam isjekao čak 450 ćelija ali varou nisam pronašao.

Istovremeno, društva na livadskoj paši imala su po dvije-tri varoe na stotinjak ćelija legla. Ovdje je trebalo nešto učiniti. Odlučio sam se opet za mravlju kiselinu zaparavanjem ali sada razblaženu sa vodom, (na određenu količinu kiseline isto toliko vode). Kad se para uduva u ljeto, pčele jurnu napolje kao da se roje.

Mnoge padnu ispred košnice, a dosta njih tu i ostane. Pri temperaturi nižoj od 20 stepeni Celzijusa uznemirenje je mnogo manje, ali opet moramo računati da će biti mrtvih pčela. Ono što je najvažnije, opalih varoa je bilo malo, desetak po košnici. Pobio sam mnoge pčele a efekat skoro nikakav. Postalo je kritično jer je broj varoa rastao. Probao sam da ramove sa zatvorenim leglom bez pčela izložim dejstvu mravlje kiseline u trajanju od pola sata. Ovo sam uspio na svega devet košnica, jer je nastala grabež. I bolje, pošto sam kasnije vidio da je kiselina oštetila leglo. U septembru je nekoliko društava krenulo da mijenja matice. Definitivno sam odustao od kiseline i upotrijebio mitak četiri puta. Opalo je dosta varoe.

Krajem novembra sam sve košnice tretirao oksalnom kiselinom. Ona društva (na livadskoj paši) gdje sam koristio mitak, imala su 10 – 20 opalih varoa po košnici. One zajednice koje su kroz sirup dobijale majčinu dušicu, od 20 do 50 varoa po košnici.

Nažalost, sljedeće godine nisam koristio majčinu dušicu jer su pčele bile na suncokretovoj paši, te nije bilo potebe za prihranjivanjem. U borbi protiv varoe koristio sam mitak. Ali, efekat djelovanja majčine dušice pratio sam na dvije košnice koje sam poklonio stricu. Preko ljeta ih je prihranjivao sirupom sa čajem od majčine dušice, koji je pripemao po opisanom receptu. Pčele su se lijepo razvijale, čak je formirao i treće društvo. Cijele sezone nije ništa koristio protiv varoe. Kada sam u novembru tretirao svoj pčelinjak oksalnom kiselinom, uradio sam to i sa njegovim košnicama. Sve tri su prezimile. Godine 2010. opet nisam koristio majčinu dušicu pošto nije bilo potrebe za prihranjivanjem. Ali, zato sam morao upotrijeibiti  mitak. Te sezone stric je od ona tri napravio još dva društva. Nije se selio i opet je trebalo da se prihranjuju. Naravno, u sirup je ponovo stavljao majčinu dušicu. Nikakva druga sredstva protiv varoe nije koristio. U novembru sam ponovo na njegovom i svom pčelinjaku upotrebio oksalnu kiselinu.

Moj savjet bi, toprilike, bio sljedeći: svako ko mora da hrani pčele radi dopune hrane ili stimulativno dobro će učiniti ako u sirup dodaje majčinu dušicu. Pčele će med od tog sirupa koristiti za ishranu pčela, te će varoa biti „napadnuta“ u leglu gdje je najosjetljivija, ali i najzaštićenija. Praksa sa pčelinjaka mog rođaka ukazuje na to da možda drugo neće trebati da se upotrijebi do zimskog tretmana oksalnom kiselinom, kada nema legla. Kažem, možda. Pčelari nikad ne smiju biti sigurni u dejstvo nekog sredstva i uvijek moraju provjeravati njegovu efikasnost.

 

NO COMMENTS

LEAVE A REPLY